II Međunarodna konferencija turizma Banja Luka 2019

Turizam ne poznaje granice. Svi imamo isti pasoš- pasoš mira.

Ovom rečenicom započeta je II Međunarodna konferencija turizma Banja Luka 2019, u organizaciji  Turističke organizacije Banja Luka, na čiji sam se poziv odazvala i prisustvovala konferenciji kao gost- bloger. Konferencija je održana u JU “Banski dvor- Kulturni centar” tokom 19-20. aprila 2019. A o čemu se na konferenciji govorilo možete saznati u produžetku.

Uvodne reči  gradonačelnika Grada Banja Luka, gospodina Igora Radojičića, kao i načelnika Odeljenja za kulturu, turizam i socijalnu politiku, gospodina Nevena Stanića, već na početku konferencije navele su nas na razmišljanje o potrebama savremenog turiste koji se ne zadržava predugo na jednom mestu i o Banjaluci kao gradu kandidatu za prestonicu kulture za 2024. koji ima šta da ponudi čak i tokom dvodnevnog boravka.

Konferencija se sastojala iz tri panela:

1. destinacijski menadžment;
2. receptivni turizam;
3. turistička infrastruktura.

Učesnici iz raznih zemalja imali su priliku razmeniti iskustva, primere dobre prakse, kao i izazove sa kojima se susreću u pomenutim oblastima. Panele je vodio gospodin Goran Milić, poznati hrvatski novinar, TV voditelj i direktor “Al Džazire” na Balkanu. Iskustvo je skupljao širom sveta, te mu je uloga moderatora panela dobro pristajala, a svojim neposrednim i duhovitim stavom, anegdotama i pikanterijama iz celog sveta bio je pravo osveženje u odnosu na ostale konferencije koje sam ranije posećivala.

Treba da budemo “zelena” destinacija

Tokom prvog panela o destinacijskom menadžmentu veliki utisak na mene ostavio je Tim Klensi (Tim Clansy), ekspert u oblasti održivog turizma, koji je polovinu svog života proveo u zemljama na teritoriji bivše Jugoslavije i detaljno upoznao ovu regiju, kulturu i način života njenog stanovništva. Tim je naglasio da, ukoliko želimo porast u broju turista, u budućnosti se treba fokusirati na prirodne resurse, a kao primere destinacija koje treba da su pod zaštitom naveo je Kozaru, Sutjesku i prašumu Perućicu. Tim je oduševljeno govorio o toploti ljudi sa naših prostora i o tome kako domaćinski tretiraju goste, naglašavajući da su upravo  ljudi najveća prednost kada je u pitanju privlačenje i zadržavanje inostranih turista. Tim je predstavio i svoj projekat Via Dinarica   kao primer dobre prakse.

Tim tvrdi da je prosečnom turisti 2 dana sasvim dovoljno za posetu bilo kojoj destinaciji, ali to ne važi za destinacije koje obiluju prirodnim lepotama, jer se prosečan turista na takvim destinacijama zadržava i po 10 i više dana. Takvih lokaliteta u Republici Srpskoj i BiH na svu sreću ima dosta. Podsetio nas je na ciljeve koji se odnose na održivost u ekologiji i da ih je samo potrebno primeniti i u turizmu.

A kako prepoznati održivu turističku destinaciju? 

Održiva turistička destinacija je autentična– njena turistička ponuda bazira se na vrednostima koje je čine jedinstvenom i drugačijom od ostalih; inkluzivna– njena turistička ponuda poštuje kulturne razlike, vrednosti i način života lokalne zajednice radeći na poboljšanju uslova života i smanjenju siromaštva; odgovorna– njena turistička  ponuda počiva na održivoj praksi, vrednostima i etičkim principima; ekološka– podstiče zaštitu životne sredine i prirodnih resursa kroz obrazovanje i menadžment; kvalitetna– obezbeđuje standarde u kvalitetu i zadovoljstvo posetilaca.

Da zaključimo, bez podrške države i lokalnog stanovništva ne može biti turističke održivosti- jer ako ljudi nisu srećni, ako u zemlji nema prosperiteta, neće biti ni razvoja turizma.

Stvaranje novih turističkih destinacija i brendiranje

Još jedna tema koja mi je posebno privukla pažnju bila je kako se kreira nova turistička destinacija, a o njoj je govorio Gorčin Dizdar, predstavnik projekta Market Makers. On je objasnio kako se stvara turistički identitet destinacije u skladu sa prirodnim resursima lokacije i kako se privlači specifična turistička niša kroz određene godišnje događaje, te se ta destinacija pozicionira na turističkoj mapi. Kao primer naveo je događaj po imenu Pecka Rockclimbing Festival (vrh Botin na planini Velež kod Nevesinja) i Drill&Chill Climbing and Highlining Festival (kanjon Tijesno kod Banja Luke). Lično bih dodala da će ovi festivali postati prava Meka za ljubitelje penjanja po stenama, gde se sportske aktivnosti dopunjuju i drugim sadržajima poput izvrsne hrane, bioskopa na otvorenom i muzičkim performansima u šumi.

Grad u tvome džepu

Još jedan zapaženi nastup imao je Džon Vilijam Bilz (Jon William Bills), Velšanin koji piše  In Your Pocket (u prevodu: U tvome džepu)- priručnike za putovanja. Njegov priručnik za Banja Luku možete videti ovde. Džon je nakon tragičnog gubitka devetogodišnje sestre spakovao kofere i krenuo put Bosne i Hercegovine. Prešao je ovu zemlju uzduž i popreko, od Mostara do Jajca, preko Sarajeva i Trebinja do Banja Luke. Došao i, zaljubivši se u ovu zemlju i ovaj narod, tu i ostao. Džon je govorio o tome kako je izgledalo njegovo navikanje na život ovde kroz kontakte sa ljudima i različite situacije. O svom putovanju kroz Bosnu i Hercegovinu napisao je i e-book.

“Bosna je zemlja rijeka”

Ovim rečima gospodin Mladen Šukalo iz Turističke organizacije Banja Luka započeo je svoju prezentaciju Grada Banja Luka u okviru panela o receptivnom turizmu. Priča o kanjonu Tijesno nastavlja se pričom o banjalučkim dajacima na reci Vrbas.

Kao što Venecija ima svoje gondole, tako Banja Luka ima dajake. Dajak je čamac specifičan za reku Vrbas i Banja Luku, a podseća na kajak. Vozi se u urbanim delovima grada i česta je slika koju vidite u ovom gradu. Nadomak Banja Luke možete se oprobati i u raftingu na Vrbasu- reci koja je toliko čista da može da se pije.

Mladen je kroz svoju prezentaciju prikazao sve ono što u Banja Luci treba posetiti, videti i doživeti, počev od šetnje poznatom Gospodskom ulicom do tvrđave Kastel, najstarijem istorijskom spomeniku u Banja Luci. Uputio je auditorijum u tajne domaće gastronomije- banjalučke ćevape i poznati polutvrdi sir Trapist iz banjalučkog samostana Marija Zvijezda sa tradicijom proizvodnje sira sa preko 130 godina. Pored priče o gradskim spomenicima i hramovima, čuli smo i za mesta nadomak Banja Luke koja vredi posetiti. Krupa na Vrbasu sa svojim slapovima,  mlinovima i vrućim uštipcima sa kajmakom idealno je mesto za odmor vikendom, a ako volite muzeje na otvorenom etno-selo Ljubačke doline pokazaće vam stari način života, antikvitete i objekte prenesene sa različitih lokacija.

Imali smo priliku videti i zvanični promotivni spot Banja Luke, pa smo uveliko bili pripremljeni za sutrašnji obilazak Banja Luke, njenih znamenitosti i njene okoline uz prisustvo vodiča.

U Banja Luci sam provela samo dva dana, ali ipak mi to nije bilo dovoljno. Ovo je grad koji ću poneti u srcu i u koji se vrlo brzo planiram vratiti, jer sam u njemu doživela upravo ono o čemu su svi ovi ljudi govorili. Ne možeš biti pasivni turista u Banja Luci- moraš probati gastronomske specijalitete i otići na čašicu razgovora sa lokalcima. I sama sam se uverila da su ljudi njen najveći ukras. Njihova gostoljubivost i toplina vas neće ostaviti ravnodušnima i bez osmeha na licu. Za kraj bih samo citirala Džona Vilijama Bilza:

You just go to Bosnia and Herzegovina and have a life change!