Maroko sam leta 2016. pregazila uzduž i popreko, od okeana, preko krcatih trgova i kasaba. Hodala kroz oblake preko Visokog Atlasa na visini od 4000m, gazila po vrelom pesku Sahare, vozila se od juga do severa zemlje, tumarala i lutala vijugavim ulicama drevnih medina… Udisala sam egzotične mirise, probavala drugačije ukuse… Slušala sam arapski, berberski i francuski jezik. Upijala sam sve boje Maroka, a putujući kroz zemlju i po ulasku u njene gradove i kasabe počinjete da shvatate da i gradovi imaju boje. Marakeš je inače poznat i pod imenom Crveni grad zbog karakteristične crvenkaste boje zemlje u tom području od koje se pravi opeka i građevine. Tanger kao tipičan grad na okeanu, spram plavetnila okeana belasa se na sunčevoj svetlosti. Meknes je zelenkast, Fes žućkast, ali Šefšauen…
Šefšauenove nijanse plave su prizor koji se urezuje i ostaje u sećanju zauvek.
Bližio se i kraj moje dvonedeljne marokanske avanture. Umorni od intenzivnog Fesa gde smo muž i ja bili smešteni, umorni od brdovitog lavirinta, gužve i upornih lokalnih trgovaca radovali smo se sutrašnjem odlasku do Plavog grada- Šefšauena. Nismo se više preterano trudili da izbegnemo klasične trgovačke trikove i ponude za turiste. U riadu smo od našeg domaćina Muhameda, koji je do kraja bio izuzeno fer i pošten, dobili preporuku za vozača koji bi nas tog jutra vozio do Šefšauena. Rešili smo da u obilazak pozovemo Alesandru i Roberta, simpatične Italijane sa kojima smo sva tri jutra doručkovali na zajedničkoj terasi. Jedanaesti dan je počinjao, a mi smo već uvideli da u Maroku ne možeš sve isplanirati, jer vaši planovi se izjalove i Maroko uvek ima bolji plan za vas. Prepustili smo se novonastalom motou: Go with the flow! Prepustiti se i dopustiti Maroku da vas vodi. Ostavili smo sve beleške i vodiče u koferima, spakovali kameru i seli u auto.
Od Fesa do Šefšauena bilo je potrebno oko 3,5 sata, pa smo morali krenuti rano ujutru. Berberi su pričljiv narod, te je vreme brzo proletelo slušajući zanimljivosti od mladog vozača koji je opsednuto brbljao o Evropi i evropskim ženama. Brdoviti predeo kojim smo prolazili znatno se razlikovao od onog na jugu zemlje. Za razliku od narandžastog peska Sahare i zemljanih boja pustošnih predela Maroka, sever je dosta zeleniji i prijemčiviji za oko. Ubrzo smo ugledali simpatični gradić koji se ugnezdio u planini Rif na visini od 610m nadmorske visine, čije bi se plavetnilo stopilo sa nebom da nije bilo tog zelenila (vidi mapu). Šefšauen je, za razliku od dinamičnog i krcatog Marakeša, tih gradić uprkos činjenici da u njega hrle posetioci iz celog sveta. Ljudi koji ovde žive navikli su na turiste, ali ipak svaki turista treba da ima na umu kulturne razlike i da poštuje način života njegovih stanovnika.
Zašto je Šefšauen plave boje?
Ceo svet hrli da vidi Plavi biser Maroka, ali retko ko priča o tome zašto je ovaj grad obojen u plavo. Postoji priča da je jevrejska zajednica sa sobom donela i tradiciju farbanja u plavo i verovanje da je plava boja boja neba, uzvišenosti, i da će ih podsećati večno na prisustvo boga. Nakon što su se Jevreji posle Drugog svetskog rata vratili u Izrael, muslimanski Berberi su nastavili “plavu” tradiciju. Postoji i drugo verovanje da ova boja odbija muve i komarce i da je ipak u pitanju praktično rešenje problema.
Kratka istorija Šefšauena
Prvobitno poznat pod imenom Šauen (Chaouen), što znači „vrhovi“, menjao je svoje ime kroz istoriju. Tokom španske okupacije njegovo ime se pisalo Xaouen, a 1975. godine preimenovan je u Šefšauen (Chefchaouen). Danas se oba imena koriste podjednako.
Grad je krajem 15. veka osnovao Mula Ben Rašid, a u njemu se i danas mogu videti tragovi slavne prošlosti, čiji oreol predstavlja srednjevekovna tvrđava i njena kula, koje sa medinom čine centar interesovanja radoznalih turista. Vremenom kroz istoriju grad se širio dolaskom muslimanskih i jevrejskih izbeglica iz Granade. Hrišćanima je u prošlosti bilo zabranjeno ući u grad sve dok ga španske trupe nisu okupirale 1920-ih godina, kada su na sopstveno iznenađenje čuli da pojedini jevrejski stanovnici i dalje govore varijantu srednjevekovnog španskog jezika- „kasteljana“. 1930-ih zidove kuća koje su gradili za sebe, počeli su krečiti u sada već karakterističnu plavu boju.
Medina i znamenitosti Plavog grada
Iako sve medine liče jedna na drugu, Šefšauenova medina je zaista posebna zbog svoje plave boje. Nije velika i nema gužve, te se u njoj lako snalazite. U srcu medine nalazi se popločani trg Uta el Hammam okružen starim zidinama, a u neposrednoj blizini uzdiže se Velika džamija. Trg je prošaran hladovinom, a njegov centralni deo zauzima visoko zimzeleno drvo. Izgledom podseća na veliku baštu sa stolovima obližnjih restorančića za turiste.
Pa i pored svoje bogate istorije, ipak se čini da je u ovom gradu najatraktivnije lutati kroz vijugave uličice medine, pentrati se vrtoglavim stepeništem i posmatrati kuće ove planinske kasabe obojene u plavo. Moja preporuka je da prvo krenete u istraživanje vrtoglavim uličicama, da se popnete uz stepenice i zađete malo dalje od centra, gde nema turista. Obećavam da ćete pravi raj za fotografisanje pronaći upravo tu: plave zidine na kojima su okačeni raznobojni tepisi, pletene korpe od pruća ili poređani džakovi sa bojama u prahu koje su se koristile za farbanje kako tkanina, tako i kuća.
Nezaobilaznu znamenitost predstavlja i Španska džamija, koju su Španci sagradili, ali je nikada nisu koristili. Nju ćete pronaći nedaleko od medine, na vrhu brda. Do nje se možete uspeti stazom koja počinje kod vodopada Ras el-Maa kada prođete severoistočnu kapiju medine. Ako ste u Šauenu samo 1 dan kao što smo bili mi, idealno je posetiti Špansku džamiju po napuštanju medine.
Vrata Šefšauena ili #ihavethisthingwithdoors
Tradicionalne kuće u Maroku, tzv. riadi, nemaju prozore koji gledaju na ulice, ali se čini da se u Maroku neguje kult vrata. Ona kao da pričaju sopstvenu priču, a vrata u Šefšauenu možda čak zaslužuju i spostveni blog post. Ako ste ljubitelj vrata, onda će se Šauen naći na vrhu vaše liste destinacija iz snova.
Vrata riada u Plavom gradu raznih su veličina i oblika, a njihov dekor ima antikvitetski značaj. Deluju prastaro, ali i dalje su prepuna detalja: izrezbarena i dekorisana ekserima i kovanim alkama, sa bakarnim, bronzanim ili limenim zvekirima i ručkama. Zastupljene su sve nijanse plave: od azurnoplave i modro plave, preko tirkizne, do svetloplavih nijansi neba. Poneka su delikatno oslikana, a na njihovim lučnim okvirima prepliću se stilizovani geometrijski oblici- arabeske, islamska kaligrafija i karakteristični “zeliž” mozaici.
Imate li pitanje u vezi sa Šefšauenom?
Postavite ga u sekciji za komentare dole
Bravo! Bas si lepo docarala Sefsauen!
Hvala ti! Baš mi je drago da ti se dopada! 🙂 :-*