Kada sam prijateljima u maju rekla da tražim smeštaj naZlataru za produženi vikend, neki od njih su me začuđeno upitali: “Šta ćeš tamo? Tamo nema ništa!”
Hoteli, restorani, gužve… ništa od toga nam nije ni trebalo. Samo pašnjaci okupani suncem i brda obrasla četinarima, pogled u nepregledne daljine i rosna jutra.
I zaista, Zlatar je planina na kojoj seoski turizam dobija potpuno novu dimenziju. Zbog blagotvornog vazduha Zlatar se smatra vazdušnom banjom i jedno je od najvećih prirodnih staništa beloglavog supa u Evropi, a na njegovim proplancima raste i lekovito bilje- kamilica, kantarion, hajdučka trava, majčina dušica i mnoge druge. Netaknuta, autentična priroda- upravo to nam je bilo potrebno da se negde sklonimo iz gradske buke i od infodemije koja je zavladala u zemlji zajedno sa pandemijom virusa COVID-19. Nas četvoro odraslih, dvoje sitne dece i jedno štene pudla daleko od svega. Želeli smo da pronađemo izolovanu kuću na vrhu nekog brda sa beskrajnim pogledom i puno zelenila. Upravo zato smo izabrali smeštaj Zona Zlatar- zona mira i tišine.
Kako stići do smeštaja Zona Zlatar?
Selo Vilovi, gde se Zona Zlatar nalazi, pripada opštini Nova Varoš u Zlatiborskom okrugu. Ušuškano je nedaleko od Zlatarskog i Uvačkog jezera u okviru Specijalnog rezervata prirode Uvac. Vilovi su jedno od većih, a i lepših sela u ovom kraju, budući da se u njegovoj blizini nalaze tri jezera: Zlatarsko, Radoinjsko i Sjeničko jezero sa prekrasnim vidikovcima i autentičnim pejzažima. Kada se pred sami ulazak u selo odvojite sa asfalta na zemljani put, znajte da ste na pravom putu. Daleko od betona, vijugavo će vas voditi između proplanaka i pašnjaka na kojima se smenjuju slike ovaca i krava koje pasu. Planinske kuće i brvnare su dosta razuđene, rekao bi čovek po jedno imanje na svakom brdu, tako da gosti imaju svoj mir za vreme odmora. Ali, čini mi se da su najlepša prostranstva i vrhovi baš iz dvorišta Zone Zlatar.
Smeštaj Zona Zlatar udaljen je od Nove Varoši i Zlatarskog jezera 5,5 km, a od brane na Uvcu 6 km, te će gostima koji su ljubitelji šetnje u prirodi prijati pešačenje do jezera ili obližnjeg visećeg mosta. Prvi utisak pri ulasku na imanje od 70 ari bio je dugački red visoko izraslih breza koji vas vodi od kapije do same kuće u kojoj smo bili smešteni. Kućica se nalazi na 1300 metara nadmorske visine, ali dvorište je zaravnjeno, što je idealno za goste sa dečicom.
Po dolasku na imanje zatičemo nasmejanog domaćina Bobišu u baštici kako okopava vrt i presađuje cveće. Društvo mu pravi komšija. Dok koračamo prema kući gazimo po hajdučkoj travi koja je izrasla svuda i njen miris se širi po dvorištu. Čujem njihove komentare koliko je hajdučka trava blagotvorna i lekovita i prisećam se proročanstva braće Tarabića iz Kremne: “Lutaće ljudi mislima okolo i naokolo, a nikako neće moći da nađu pravi lijek…” “A eto mi gazimo po njemu…”, kaže čovek. Gde god se okrenemo tu je neka saksija sa cvećem. Vidi se da domaćin uživa u svom hobiju. Dok nas uvodi u kuću, objašnjava nam da obavezno probamo zlatarski sir. “To je u ovim krajevima specijalitet.” A za najlepše vidikovce će nas, kako kaže, njegova ćerka Danica informisati, ona najbolje zna kojim putem do najlepšeg vidikovca na Zlatarskom jezeru ili kako do obližnjeg visećeg mosta. Bobišin izraz tihe sreće na licu zbog načina života i porodičnog biznisa koji vodi sa ćerkom Danicom zaintrigirao me je da o njihovoj porodičnoj priči saznam više, a njegova ćerka Danica bila je odličan sagovornik i ljubazno je odgovorila na sva moja pitanja.
Priča o porodici Matović i ideji o seoskom turizmu na Zlataru
Celo domaćinstvo Danica vodi sa svojim ocem. Nikome od njih ovo nije primarni posao. Svako u porodici radi i privređuje, a vođenje seoskog domaćinstva je zajednički, porodični “mini-biznis”. Danica je na sebe preuzela rezervacije, vođenje profila na društvenim mrežama i fotografisanje, dok je njen otac idejni tvorac svega i zadužen je za tehničke stvari.
Ljubav prema selu i prirodi Danici su preneli roditelji, koji potiču iz sela Vilovi. Oni su se u korist svoje braće i sestara još ranije odrekli imovine u selu, sačuvavši samo kuću u gradu, gde i sada porodično borave kada su na Zlataru. Pativši godinama za selom, Daničin otac Bobiša je pre 8 godina rešio da kupi imanje. Pre samo 2 godine počela je gradnja i zidanje. Na mestu sadašnje Zone nalazila se kuća prethodnog vlasnika, ni nalik na ovu sada. Budući da se kućica nalazila na najlepšem mestu u dvorištu, prvo su nju krenuli da sređuju. Cilj im nije bio da ikada izdaju tu kuću, nego da njima služi kao kuća za odmor, te su je sređivali po svojim potrebama i željama, kako naš narod kaže “k’o za sebe”- bez žurbe, sa smislom i kvalitetom, te je opremanje kuće kompletirano tek pre mesec dana. Izdavanje je, kako kaže, krenulo spontano. U početku su dolazili rođaci i prijatelji, a onda se krug posetilaca počeo širiti, te su se Danica i njen otac odlučili isprobati u oblasti seoskog turizma.
Spoj tradicionalnog sela i modernog grada
Danica, inače pravnik po struci, nikada ranije nije imala dodirnih tačaka sa seoskim turizmom, ali potpuno se pronašla u ovoj branši. Sasvim nenadano i bez predstave šta je na tom putu čeka, zidala je ciglu po ciglu svog budućeg zanimanja, koji je nastao iz čiste ljubavi, što se odmah oseti kada kročite u ovaj dom. U kući preovlađuju prirodni materijali. Etno stil pomešan je sa elementima modernog skandinavskog stila. Kuća je sa svojih 50m2 prilično prilagođena raznolikim željama i potrebama, u kupatilu je podno grejanje, a za najmlađe posetioce postoji čak i krevetac.
“Tata je inače kolekcionar starudija i stvari sa etno motivima. Mislim da bi mogao da opremi 4 etno sela bez problema”, kaže Danica kroz šalu. “Ja sam ipak želela da Zona bude spoj sela i grada. Najponosnija sam što nam se veći deo gostiju uvek iznova vraća”
Ovoga leta, u Zoni Zlatar boravi čak 40% gostiju od prošle godine, a jedna porodica je treći put u devet meseci rezervisala smeštaj baš ovde.
Planovi za budućnost
Ova porodica sanja o tome da nedovršenu kuću, koja se inače nalazi u istom dvorištu i pored kućice koju trenutno izdaju, završe i srede za sebe, baš kao i još jednu kolibicu za uživanje. Novac koji trenutno zarađuju od izdavanja, kako kažu, ulažu isključivo u to imanje. Na taj način njihov se san ostvaruje sporo, ali neopterećujuće i bez dodatnih troškova. Njihovi planovi, međutim nisu da tu veliku kuću izdaju, iako bi skoro svako domaćinstvo u Srbiji verovatno tako nastavilo da razvija svoj porodični biznis. Šta više, smatraju da bi na taj način narušili ceo koncept koji su do sada izgradili, a to je da je Zona Zlatar- zona mira i tišine (link ka Instagram profilu). Moram priznati da me je ovo posebno oduševilo i kupilo, jer jedan od razloga zbog koga smo izabrali ovu lokaciju je privatnost, izolovanost od gradske buke i ljudi. Bez hotela, bez drugih kuća u neposrednoj blizini- samo mir i pogled u daljine i vrhove Zlatara. I zaista, ovako nešto ne može da izgovori neko kome je u prvom planu samo zarada po svaku cenu. To je samo razlog više zašto podržavam ovakve porodične biznise i sigurna sam da ću se ponovo tamo i vraćati.
*Ovaj članak nije sponzorisan.
